Međunarodna misija Lekara bez granica poziva vlasti u Srbiji i članice Evropske unije da pomognu u rešavanju pitanja migranata. „Tražioci azila, izbeglice i migranti koji su rizikovali živote da stignu do Evrope prepušteni su sami sebi u šumama i ruševinama, na niskim temperaturama, bez hrane i vode,“ navodi se u izveštaju međunarodne organizacije Lekari bez granica (Medecins Sans Frontieres – MSF). Njihovi timovi lekara već nekoliko meseci obilaze migrante i pružaju im urgentnu pomoć u Srbiji apelujući na državne organe i zvaničnike EU da pomognu i zaštite tražioce azila.

Asylum seeker in Serbia, JAN 2015 photo: Julie Remy

Dablinski sporazum koji je na snazi, a koji se primenjuje u zemljama EU, prećutno podrazumeva da tražioci azila ilegalno prelaze granice sve dok ne stignu do neke od zemalja članica unije. Međutim, migranti i tražioci azila zbog teške situacije u Grčkoj i Bugarskoj, uglavnom se odlučuju da preko Balkana nastave put do zemalja Severne Evrope.  U prilog tome govore i činjenice, da je samo u Srbiji, tokom prošle godine oko 16,5 hiljada ljudi izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji, i to većinom iz Sirije, Avganistana i Subsaharske Afrike.

„Članice EU moraju da budu svesne posledica politike koju vode, te da poboljšaju postojeće azilne procedure, jer uslovi za prihvat tražilaca azila i njihova integracija nisu omogućena hiljadama izbeglica“, napominje Stjuart Aleksandar Zimbl, koordinator misije Lekara bez granica za Balkan. Zimbl dodaje da je neophodno da Grčka, Bugarska i EU što pre unaprede pristup procedurama za dobijanje azila, te da prošire kapacitete kako bi bili spremni za prijem pristižućih izbeglica.

Zbog postojećih neadekvatnih uslova u sistemu azila u Grčkoj, izbeglice kojima je preko potrebna zaštita, umesto da ostanu i borave u katastrofalnim uslovima, u potrazi za zaštitom i pomoći biraju da rizikuju i pomoću krijumčarskih mreža napuste Grčku. „Situacija je toliko loša u toj zemlji da ne možete ostati tamo kao azilant,“ kaže jedan od tražilaca azila iz Avganistana koji je proveo 18 meseci u pritvoru u Grčkoj, a zatim preko Makedonije stigao do Srbije.

Asylum seeker in Serbia, JAN 2015 photo: Julie Remy

Po dolasku u Srbiju, mnogi od tražilaca azila iz Grčke nailaze na situaciju da je potrebno dugo čekanje na podnošenje zahteva za azil, te da do tada treba da ostanu u šumi, da spavaju napolju i na niskim temperaturama. U Subotici, u blizini granice sa Mađarskom, migranti sklonište nalaze na deponiji ili u nekom od napuštenih objekata.

Misija lekara bez granica je, po uvidu u stanje u zemlji, uputila poziv državama članica Evropske unije, posebno Mađarskoj, da se uzdrže od vraćanja migranata u treće zemlje, među kojima je i Srbija.

Sa druge strane, MSF napominje da Srbija uz podršku UNHCR-a, treba da obezbedi adekvatnu pomoć i međunarodnu zaštitu azilanata, uključujući povećanje kapaciteta za prijem zahteva o izražavanju namere za traženje azila, te da primi sve ljude koji traže azil u svih 5 azilnih centara i to na bezbedan, prijateljski i efikasan način.

Asylum seeker in Serbia, JAN 2015  photo: Julie Remy

U međuvremenu timovi lekara ove misije redovno obilaze migrante u Srbiji i pružaju pomoć ugroženima. Najčešći zdravstveni problemi na koje nailaze kod migranata su prehlade, respiratorne i kožne bolesti, prouzrokovane hladnoćom i nehigijenskim uslovima u kojima borave.

„Oni su najčešće loše obučeni, žive u nehigijenskim uslovima, nemaju pristup tekućoj vodi, te se ne kupaju i danima gladuju,“ kaže koordinator misije Vasiliki Armeniakou i dodaje da mnogi imju povrede mišića i kostiju, teške bolove, posekotine, modrice i promrzline, kao rezultat višednevnog pešačenja.

 

 

(RTV)

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

clear formSubmit