032

 

Mrak je pružao utehu, ali samo na kratko. Mislio sam da su najgori trenuci koje sam mogao da doživim u životu iza mene i da će mi gde god da odem biti bolje. Prevario sam se. Ceo život sam se borio da preživim, zbog čega sam i napustio porodicu u Pakistanu, ali za 32 dana boravka u grčkom zatvoru Kiprinou u Filakiu sam želeo da umrem skoro svakog dana.

Dani kada nisam želeo da umrem bili su oni kada sam bio bez svesti zbog iznemoglosti i očaja u kojem sam se nalazio. Put do Grčke nije bio lak. Na iranskoj granici su pucali na nas i jedva smo izvukli žive glave. U Turskoj je bilo malo lakše. Bio sam 9 meseci u Istanbulu i radio sam kao krojač. Tako sam uspeo da sakupim pare za nastavak puta. U Grčku smo prešli kopnenim putem. Nas dvadesetoro je bilo smešteno u kamion koji je prevozio građevinski materijal. Nije bilo vazduha. Ja sam se šćućurio uz neku kutiju i molio da sve što pre prođe. Jednoj ženi je pozlilo i onesvestila se. Izgledala je kao mrtva, ali je ubrzo počela da daje znakove života. Nismo ni znali da smo već u Grčkoj kada se kamion zaustavio. Osetio sam blago olakšanje pomislivši da smo stigli do odredišta. Vrata kamiona su se otvorila. Nisam ništa video od zaslepćujućeg svetla baterijskih lampi koja su mi udarala u oči. To nije bio dobar znak. Kada su se lampe pogasile video sam da su u pitanju policajci. Kasnije sam saznao da su u pitanju Grci. Sve su nas izveli i poređali. Postavljali su pitanja na jeziku koji nisam razumeo. Više nas je reklo da hoće azil, ali su reči otišle u vetar. Telom mi je prolazila jeza. Zatim su nas rasporedili u policijska vozila i odvezli do pritvornog centra u Filakiu. Tu su opet postavljali pitanja. Nisam razumeo. Onda su doveli prevodioca za engleski jezik, ali ja ni engleski nisam razumeo. Govorio sam poneku reč i to je bilo sve. Zatim su me odveli u malu prostoriju koja je u narednih mesec dana postala sav moj svet. Pored mene tu su bila još tri čoveka, dva iz Avganistana i jedan iz Alžira. Nismo mogli da se sporazumemo pošto nisam govorio njihove jezike. Bio sam sam. Sutradan su doveli prevodioca za urdu. Rečeno mi je da ću zbog ilegalnog ulaska u zemlju provesti od jednog do tri meseca u ovoj ustanovi, i zapretili mi da će me ako se ne vratim sam oni deportovati za Pakistan. To je za mene bio potpuni poraz. Povratak tamo je značio i verovatnu smrt zato što se otac zamerio pogrešnim ljudima, a da bi me sačuvao od potencijalne osvete poslao me u Italiju kod tetke.

Boravak na ovakvom mestu je bio poražavajući. Obroci nisu bili redovni, voda za kupanje je bila hladna, toaleti se nisu čistili. Kad god bih se pobunio dobijao bih batine. Par šamara ili udaraca pendrekom su rešavali situaciju. Za njih, ali ne i za mene. Onda sam rešio da odbijam hranu. U toku tog mog štrajka glađu, za koji niko nešto posebno nije ni mario, rekli su mi da izlazim iz pritvora. Dobio sam potvrdu da mogu još mesec dana da boravim u Grčkoj nakon čega je trebalo da je napustim.

Ostajanje mi sigurno nije bilo jedna od opcija. Nisam odmah mogao da nastavim put koliko god da sam želeo. Morao sam da povratim snagu. U tom periodu sam se čuo sa porodicom i dobio kontakte uz pomoć kojih sam mogao da nastavim dalje. Znao sam da neće biti lako, ali sam jedva dočekao nastavak puta. Tako sam stigao i do Srbije.

Tokom boravka u Grčkoj dotakao sam dno, ali sam još uvek tu, što mi uliva nadu da ću moći da izguram ovaj put do kraja. Moj život se do sada svodio na preživljavanje, ali nadam se da ću u nekom trenutku u budućnosti početi i da ga živim. Inače ništa od ovoga kroz šta sam prošao neće imati smisla.

 

 

Ova priča deo je serijala “Azilne priče” čiji je autor Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) koji je ispovesti prikupio kroz neposredan pravni i psihisocijalni rad sa tražiocima azila i migrantima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

clear formSubmit