Ne znam mnogo o politici. Nikada me nije interesovala, ali sam silom prilika rođen u zemlji u kojoj je izbor političke partije određivao da li zaslužuješ život ili ne, a u oružanim sukobima su najčešće stradali civili. Sve što sam želeo u životu je bilo da igram fudbal i da jednog dana postanem profesionalni fudbaler. Međutim, stvari retko kada ispadnu baš onako kako ih mi zamišljamo.

 

IMG_6781

Zovem se Serge i dolazim iz Obale Slonovače. Rođen sam u Abidžanu i tu sam proveo prvih 15 godina svog života. Sada imam 16 godina i nalazim se u Srbiji. Kada sam otpočeo svoje putovanje nikada nisam zamišljao da ću se naći ovde. Zapravo, nisam ni imao jasnu predstavu dokle želim da stignem. Rano sam ostao bez roditelja i brigu o meni i sestri je preuzela tetka sa očeve strane. Nakon završetka osnovne škole nisam mogao više da čekam. Znao sam da je vreme da krenem ukoliko želim da imam bilo kakvu budućnost. Prvo je trebalo sakupiti dovoljno para za avionsku kartu do Turske u čemu su mi pomogli rođaci. Napuštajući zemlju u kojoj sam se rodio i u kojoj je ostao sav moj život osećao sam kao da gubim deo sebe. U Turskoj nisam želeo da se zadržavam, tako da sam relativno brzo našao krijumčara i stigao do Grčke. Tu sam bio oko 11 meseci. U početku sam mislio da ću se tu i skrasiti, ali ljudi u Grčkoj ne vole ljude moje boje kože. Jednom me je grupa grčkih mladića i napala, ali uspeo sam da prođem bez većih povreda pošto su mi u pomoć pritekli ljudi koji su se u tom trenutku zatekli u ulici kojom sam prolazio. Uspeo sam da nađem posao u perionici auta i da uštedim nešto para kako bih mogao da nastavim put. Put do Srbije je bio težak, uz dosta pešačenja i čestog vraćanja, ali nisam mogao da dozvolim mogućnost da odustanem. Na kraju sam uspeo.

Boravak u Srbiji mi prija i voleo bih da ostanem ovde. Dopadaju mi se ljudi, klima, hrana.. Opet sam počeo da se bavim fudbalom. Voleo bih da treniram u nekom od vaših klubova i da nastavim sa školovanjem. Čini mi se da sam ranije više strepeo od budućnosti, svaki novi dan je nosio novu neizvesnost. Bilo je puno jutara kada nisam želeo da ustanem iz kreveta i okusim dan koji je preda mnom. Neizvesno je i sada, ali sada imam jasnije ciljeve u životu. Mogućnost da se ti ciljevi ostvare je ono što me vodi kroz život, a svaki novi dan je novi korak kojim sam im bliže.

 

 

Ova priča deo je serijala “Azilne priče” čiji je autor Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) koji je ispovesti prikupio kroz neposredan pravni i psihisocijalni rad sa tražiocima azila i migrantima.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

clear formSubmit