d 1212

Deo ekipe koja realizuje projekat Logbook:Serbistan proveo je vikend u Centru za azil u Bogovađi, kako bismo što vernije predstavili sistem azila u Srbiji. Istovremeno, vodili smo i naš Logbook dnevnik, koji želimo da podelimo sa vama…

 

…Prilično sveže jutro i žamor na putu do restorana u kom se služi doručak. Nekoliko dece trčkaralo je hodnicima, te ih je obezbeđenje opominjalo da budu tiši. Ona su miljenici svih zaposlenih, iako svi tvrde da pokušavaju da se ne vežu za njih, jer će ih napustiti ubrzo. Svi odlaze kad-tad. Na početku su nam teže padali rastanci, ali ni sad nije baš lako, priča jedna od servirki iz restorana.
Nailazimo na profesora sa početka priče koji sa devojčicom duge crne kose razgovara na čistom engleskom jeziku.

d 1261

On nas poziva da budemo gosti na času srpskog jezika. Đaci su iz različitih zemalja, različitog uzrasta. Pitaju za osnovne izraze koji im trebaju za lakše snalaženje u Srbiji, za odlazak do prodavnice ili pošte i za neku osnovnu komunikaciju. Jedan od njih moli da mu se objasni kako se na srpskom kaže “Ne želim da idem”, a profesor strpljivo govori kako se ta rečenica izgovara, zapisujući sa leva na desno prevod na engleskom, a potom i sa desna na levo, na arapskom koji se pokazao kao univerzalan jezik koji svi bar delom poznaju.

d 1212

Slobodno vreme je u centru relativan pojam. Pod njim se podrazumeva vreme između obroka I odlaska na spavanje. Ono mnogi koriste da razgovaraju sa sunarodnicima, kako onima koji su u centru, tako i sa rođacima i porodicom preko interneta, koji je dostupan, ali samo u glavnom holu centra, tako da su ljudi zbijeni na suncu na stepeništu, odmah ispred vrata, ili na stolicama u prizemlju sa kojih je moguće pratiti i tv prenos utakmice koja je na programu.

Dnevne obaveze svih koji borave u centru podrazumevaju I učestvovanje u održavanju reda I higijene u sobama I na hodnicima centra. Obaveze se dele redom, tako da u toku jedne nedelje na sve bar jednom dođe red da pomažu u čišćenju.

 

Novi ljudi dolaze, okupljaju se na dvorištu, dok drugi sa ruksacima na leđima odlaze, pozdravljajući se sa prijateljima. Kažu idu da okušaju sreću na granici sa Hrvatskom, neki od njih kreću ka Mađarskoj. Većina ide taksijem. Od upravnika saznajemo da inspekcija redovno kontroliše sve taksiste koji su u blizini centra, ali I da oni ne smeju da prevoze lica koja nemaju dokument o dozvoli za napuštanje centra koja poput potvrde o izražavanju namere za traženje azila važi isto 72 sata. Od prisutnih tražilaca azila saznajemo da je cena vožnje od 50 do 150 evra, zavisi u kom pravcu idu. Ne žele da nam otkrivaju detalje o tačnim odredištima pre prelaska granice, ali kažu da svako ko želi lako može doći do “ljudi od poverenja” koji poznaju put.

d 1119

Na pitanja gde je jednostavnije preći granicu čujemo različite odgovore. Jedni tvrde da je Hrvatska, zbog blizine, ali i već uhodane rute puta kojom su mnogi stigli do Evrope, dok drugi odmahuju glavom, tvrdeći da je rizik prevelik, jer se policija u susednoj Hrvatskoj ni malo nežno ne ophodi prema iregularnim migrantima, te ako bi bili uhvaćeni strahuju od nasilja, kakvo su već doživeli u Grčkoj ili Makedoniji. Pitam kakva su im iskustva sa policijom u Srbiji. Kažu, nije bilo neprijatnosti. Jedna od devojaka tvrdi da su joj u Preševu policajci pomogli da ode do lekara, pošto je imala otvorenu ranu na nozi. Mislila je da je voze da bi je deportovali u Makedoniju, međutim, nije bilo tako. Tražila je azil, te su je uputili u Bogovađu do koje je stigla autobusom iz Vranja. Ovde u centru je već mesecima, jer nema novca da nastavi put. Očekuje da će joj rođaci poslati novac preko Western Union-a. Ovu uslugu koristi najveći deo iregularnih migranata, ali i tražilaca azila, kako bi sebi obezbedili sigurnost da u slučaju da ih neko opljačka na dugom I mukotrpnom putovanju ipak ne ostanu bez sve ušteđevine ili pomoći koju nekad I celo selo skuplja za njih, da bi stigli do Nemačke, Holandije ili hladne Norveške gde planiraju da počnu novi život.

Nastavak sledi…

 

Izvor: 

LogBook:Serbistan

“Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Jačanje medijske slobode u Srbiji” koji finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

clear formSubmit