d 1241

Deo ekipe koja realizuje projekat Logbook:Serbistan proveo je vikend u Centru za azil u Bogovađi, kako bismo što vernije predstavili sistem azila u Srbiji. Istovremeno, vodili smo i naš Logbook dnevnik, koji želimo da podelimo sa vama…

 

…Komešanje i zveckanje escajga, ubrzo su zamenili razgovori u dvorištu centra. Razmena informacija o rođacima koji su stigli na svoja odredišta, o onima koji tek na taj put kreću, ali I onima koji bi mogli da ih prebace sa jednog na drugo mesto, o rizicima koje nose krijumčarske rute ka Hrvatskoj ili Mađarskoj samo su neke od tema o kojima se razgovara uglavnom na većini razumljivom arapskom jeziku i njegovim dijalektima.

U tačno 22 sata vrata centra se zaključavaju i počinje kontrola nakon koje se zna tačan broj slobodnih mesta, na koje će doći premoreni putnici koji sa potvrdama strpljivo čekaju u dvorištu.

d 1152

Bolesni, žene I deca imaju prednost. Upravnik razvrstava prijave po polu I zemlji porekla, kako bi što bolje uklopio nove grupe stanara centra. U tome mu pomažu petorica “predstavnika”. Namrgođeni Sudanac koji odaje utisak mladića stroge, ali dobrodušne naravi, njegov sunarodnik nešto sitnije građe, ali sa izraženim pregovaračkim umećem I lenonkama u ruci, dva Sirijca i jedan Somalijac. Svi oni znaju I nešto srpskog jezika, koji su naučili nakon višemesečnog boravka u Bogovađi.

Oni su i prema nama na početku bili nepoverljivi, međutim, posle su stvari počele da se menjaju. Prema muškom delu ekipe bili su otvoreniji u određenim situacijama, međutim, svi oni i prema ženama se ponašaju sa poštovanjem, ali uz dozu uzdržanosti kada je reč o “ozbiljnim” razgovorima.

d 1102

 

Kao žena i kao član ekipe mogu da kažem da su o meni brinuli savesno, često pokušavajući da budu nevidljivi, posmatrali su i slušali iz prikrajka, dok sam pričala sa devojkama, decom, zaposlenima u centru ili čak (!) sa drugim muškarcima, takođe tražiocima azila. Gotovo da nije bilo situacije u kojoj sam bila potpuno sama, za svaki slučaj, da ne upadnem u nevolju, tvrdi jedan od njih.

Useljenje novih pridošlica unelo je zatišje u centar, jer se očekivala kontrola po sobama. Evidentiran je svaki preostali prazan krevet i sa njega je skinuta upotrebljena posteljina.

 

Pre odlaska na spavanje, predstavnici su otišli do upravnikove kancelarije, da prijave stanje. Kako smo se i mi zatekli tamo, jedan od njih doneo je instrument nalik na mandolinu i počeo da svira tradicionalne pesme naroda iz kog potiče. Objasniše nam da su sve pesme Kurda tužne jer pevaju o prognanstvu I stradanju njihovog naroda.

d 1171

Druženje je prekinula grupa najpre od petoro, a potom još desetoro novih pridošlica, mahom iz Somalije i Sirije. Pregledane su potvrde i razmotren njihov prijem u centar. Usledili su intervjui…

Upravnik Sjekloća naglašava da je tako svake noći. Jedni odlaze, drugi dolaze. Duže se zadržavaju oni koji nemaju načina da dođu do novca, koji im iglavnom šalje rodbina, kako ona koja se već snašla negde u Evropi, tako i ona koja je ostala u njihovim zavičajima, a koja novac često skuplja po celom selu, kako bi bar neko od njih dobio šansu da dođe do boljeg života.

 

Nastavak sledi…

 

Izvor: 

LogBook:Serbistan

“Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Jačanje medijske slobode u Srbiji” koji finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

clear formSubmit