Deo ekipe koja realizuje projekat Logbook:Serbistan proveo je vikend u Centru za azil u Bogovađi, kako bismo što vernije predstavili sistem azila u Srbiji. Istovremeno, vodili smo i naš Logbook dnevnik, koji želimo da podelimo sa vama…

 

…U centru svaki korisnik ima pravo na krevet, čistu posteljinu, upotrebu kupatila, zajedničkih prostorija, dvorišta i drugih sadržaja koji se za njih organizuju, poput časova srpskog, kurseva šivenja, ručnih radova, ali i tematskih radionica za decu i odrasle koje uglavnom organizuju nevladine organizacije kako bi unapredili kvalitet života u centru, ljude upoznali sa njihovim pravima, ali ih i edukovali o merama prevencije zaraznih bolesti, kao i drugih nedaća koje ih mogu snaći na putu do željene slobode i azila koji najčešće žele da dobiju u Evropskoj uniji. Uz smeštaj, mesto u centru podrazumeva i tri obroka u zajedničkom restoranu.

 

Upravnik Stojan Sjekloća

Za vreme naše posete, centar u Bogovađi nije bio do kraja popunjen, tako da je bilo mesta za nove pridošlice, potvrdio nam je upravnik Stojan Sjekloća koji je na mestu rukovodioca centra od njegovog otvaranja 2011. godine. Prema njegovim rečima, kroz centar je do sada prošlo na hiljade ljudi iz čak 38 zemalja sveta. Sada  ih ima najviše iz Somalije, Sirije, Eritreje i Sudana, ali ima dana kada najviše dolaze ljudi iz Avganistana, Pakistana, Bangladeša itd. Pretežno su u pitanju muškarci u ranim tridesetim godinama, mada ima I devojaka i žena sa decom koja govore i po nekoliko jezika, jer su mnoga od njih rođena na putu, te na smenu uče jezike zemalja u kojima privremeno borave. Dvoje dece koja su trčkarala nama u susret su upravo tako naučila prve korake, a potom i reči. Kako su iz različitih zemalja, ono što im je zajedničko je putovanje kroz Tursku i znanje jezika koje su tamo stekli, te se sada igraju i komuniciraju na turskom, sa primesama engleskog i malo arapskog jezika.

d 1261

Oni su preživeli put preko mora u pretovarenom gumenom čamcu koji ih je ilegalno prebacio iz Turske u Grčku, a na kom se mesto plaća od 600 do 1200 evra. Iako skupo plaćena karta na plovilu koje je pravljeno za dvadesetak putnika, a na kom se nalazi njih i duplo više, ne znači da je u cenu uračunat i pojas za spasavanje, te samo od krijumčara zavisi ko će dobiti šansu da preživi ukoliko dođe do prevrtanja ili bušenja čamca.

Devojka iz Jemena kaže da je potapanje čamca nakon njegovog udaranja u oštre stene uspela da preživi samo zahvaljujući tome što je njena sestra imala na sebi pojas za spasavanje. Obe su gledale kako se oko njih ljudi dave ili ginu zbog jakih talasa koji su ih bacali na stene. Na njihove oči, jedna od porodica ostala je samo sa jednim detetom, dok su se druga dva utopila.

Njena prijateljica priča da su i njen suprug i ona imali slično iskustvo sa čamcem, s tim da se nakon više od četiri sata putovanja nisu nasukali na stene, nego su im krijumčari lično noževima izbušili čamac, čim su videli da im prilazi obalska straža,  kako bi uništili dokaze o ilegalnom prebacivanju ljudi iz jedne u drugu državu. I kod njih se polovina putnika utopila.

Vreme je posluživanja večere. Centar oživljava nakon popodnevnog zatišja. Ispred kancelarije upravnika gomilaju se novi putnici sa torbama na leđima. U njihovim umornim očima vidi se strah koji nosi neizvesnost hoće li biti primljeni ili će još jednu noć provesti u “džungli”, kako mahom nazivaju šumu oko centra.

Nastavak sledi…

 

 

Izvor: 

LogBook:Serbistan

“Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Jačanje medijske slobode u Srbiji” koji finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

clear formSubmit