Deo ekipe koja realizuje projekat Logbook:Serbistan proveo je vikend u Centru za azil u Bogovađi, kako bismo što vernije predstavili sistem azila u Srbiji. Istovremeno, vodili smo i naš Logbook dnevnik, koji želimo da podelimo sa vama…

 

… Nakon sat vremena vožnje od Beograda, stigli smo do našeg odredišta u mestu Bogovađa u blizini Lajkovca, gde je u odmaralištu Crvenog krsta smešten jedan od pet centara za azil u Srbiji.

Kako je objekat okružen šumom, a put do njega prilično uzan i nalik na prilaz do nečije kuće ili vikendice, većina putnika namernika ipak pita prolaznike za detaljna uputstva. Uglavnom su u blizini i sami tražioci azila, među kojima se mnogi zbog drugačije fizionomije razlikuju od lokalnog stanovništva, ali svi redom ljubazno pokazuju rukom ka ulazu u centar.

d 1254

U dvorištu zapažamo grupu azilanata koji su tek stigli i koji sa leđa skidaju napunjene rančeve sa najneophodnijim stvarima sa kojima su krenuli u potragu za boljim I bezbednijim životom. Izuvaju i cipele, kako bi oslobodili natekla stopala koja su do Bogovađe prešla na desetine, pa i stotine kilometara ni malo jednostavnog puta. Saznajemo da su iz Somalije i da je među njima i nekoliko žena. Procedura prijema u centar im nije strana i iz džepova vade potvrde koje su dobili od policije.

Naime, radi se o potvrdi o izražavanju namere za traženje azila, koju svaki podnosilac mora lično da dobije u nekoj od policijskih stanica na teritoriji Srbije, a koja važi 72 sata od izdavanja, koliki je ujedno i rok da se njen vlasnik javi jednom od pet Centara za azil – u Bogovađi, Banji Koviljači, Sjenici, Tutinu ili novootvorenom centru u Krnjači, nadomak Pančeva.

U odnosu na Bogovađu, najbliže mesto za dobijanje tog dokumenta je Valjevo, ali ukoliko je neradan dan, za tako nešto treba posetiti Beograd u kom Odsek za azil radi 24 sata tokom cele nedelje. Važeća potvrda ujedno je i jedini uslov da se dobije mesto u Centru za azil, ukoliko kapaciteti već nisu popunjeni.

d 1079

Dok se mi javljamo obezbeđenju, nove pridošlice iz Somalije sa pravilima centra upoznaju dva momka, koji su stari stanovnici kampa. Kasnije saznajemo da su obojica iz Sudana I da su među predstavnicima stanovnika centra, koji imaju zaduženje da novim korisnicima pojasne pravila, ali I da rukovodstvu centra prenesu ukoliko je nekome od njih potrebna medicinska pomoć ili nešto drugo što zbog jezičke barijere ili nekih drugih razloga oni nisu pomenuli pri zvaničnom prijemu kod upravnika.

Upravnik na kraju svakog dana raspoređuje nove potvrde o traženju azila, kako bi uskladio strukturu grupa koje će deliti sobu u centru, ili ih ubacio na neko od upravo upražnjenih mesta. Na tridesetak novih zahteva, gotovo svakog dana bude i isto toliko upražnjenih mesta, što onih koji su tražili dozvolu za napuštanje centra, što onih drugih, koji su iz njega otišli samovoljno, a koji su time izgubili pravo na ponovno smeštanje ili nastavak procedure za dobijanje azila.

Nastavak sledi…

 

Izvor:

LogBook:Serbistan

 

“Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Jačanje medijske slobode u Srbiji” koji finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU”.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

clear formSubmit