im

 

Prema podacima koje je objavio Beogradski centar za ljudska prava, od stupanja па snagu Zakona о azilu (ZOA) 2008. do aprila 2014. godine evidentirano je 14.501 ljudi koji su tražili azil u Srbiji а u istom periodu je samo 5 stranaca dobilo izbeglički status а 7 supsidijarnu zaštitu.

Od 1. januara do 31. decembra 2013. godine ukupno 5066 lica su izrazila nameru da traze azil u Srbiji, od toga 598 maloletnika bez pratnje, 564 dečaka i 34 devojčice. U istom periodu, Kancelarija za azil1 je donela 193 odluke ‐ usvojena su 4 zahteva za azil, 5 zahteva je odbijeno, 8 zahteva odbačeno, а postupci su obustavljeni za 176 zahteva. Od 1. januara 2014. do 30. aprila 2014. godine ukupno 2706 lica je izrazilo nameru da traži azil, što je znatno više od 1221 lica, koliko je evidentirano u istom periodu tokom 2013. godine. U tom periodu je podneto 47 zahteva za azili intervjuisano 7 lica, а Kancelarija za azil je donela 24 zaključka о obustavljanju postupka i 7 rešenja о odbacivanju zahteva za azil. U 2013. i u prva četiri meseca 2014. godine najveci рroblem u postupku azila prestavlja veoma dugo trajanje postupka.

Postupak azila se sprovodi samo u dva centra za azil. Komesarijat za izbeglice i migracije je u 2013. i 2014. godini organizovao smeštaj za ukupno 3023 trazilaca azila u objektima u Banji Koviljači, Bogovađi, Vračevićima, Obrenovcu, Sjenici i Tutinu. Stanovnici Tutina i Sjenice, ovih najsiromašnijih opština u Srbiji, pokazali su visok stepen empatije рrema tražiocima azila i ulazu velike nароrе da im obezbede adekvatan smeštaj, iako se čini da nemaju dovoljnu podršku državnih institucija.

Tražioci azila, međutim, u ovim centrima nemaju pristup postupku, jer Kancelarija za azil tu nе obavlja nijednu službenu radnju. Ovakvo stanje je posledica loše koordinacije rada Kancelarije za azil i Komesarijata za izbeglice ali i posledica toga da je pitanje zaštite izbeglica potpuno marginalno za Vladu RepubIike Srbije. Iako je svega 12 lica dobilo međunarodnu zaštitu od početka primene ZOA, plan integracije do danas nije usvojen kao ni pravilnik о sadržini i izgledu putne isprave za izbeglice ра je tako status izbeglice u Srbiji praktično sveden samo па dozvolu boravka.

Uključivanje izbeglica u ekonomski, društveni i socijalni zivot izuzetno je važno za ostvarivanje njihovog dostojanstvenog i kvalitetnog života u našem drustvu. Komesarijat za izbeglice i migracije ima obavezu da predloži Vladi RS da usvoji plan integracije u skladu sa Zakonom о upravljanju migracijama, što do sada nije učinjeno. Nosioci javnih funkcija i akteri u postupku azila često ističu da je Srbija samo tranzitna zemlja za tražioce azila u kojoj se trazioci azila samo “odmaraju” nа putu do zemalja članica EU. Сео sistem azila zapravo funkcioniste nа ovoj pretpostavci što kao da oslođada Srbiju od odgovornosti da uspostavi efikasan i fer postupak azila. Neefikasnost postupka azila je, međutim, upravo to što odvraća tražioce azila da percipiraju Srbiju kao zemlju utočišta. 1 – Zakon о azilu predviđa osnivanje Kancelarije za azil kao prvostepenog organa, ali ovo telo nikada nije formirano te je poslove Kancelarije od stupanja па snagu ZoA do objavljivanja ovog Izveštaja obavljao Odsek za azil, organizaciona jedinica Uprave granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova.

Izvor: Beogradski centar za ljudska prava

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

clear formSubmit