U svetlu neizostavnog svođenja računa i podvlačenja one poslovične crte koji nužno prate svaki kraj stare i početak svake novostupajuće godine, katkad dođemo i do posve lakih i očiglednih zaključaka. Poput, recimo, suda da je definitivno najbolji srpski dokumentarni film u godini za nama, donekle i očekivano, Destinacija_Serbistan (Logbook_Serbistan) Želimira Žilnika.

Sve i kada bismo iz nekog čudnog razloga morali da apstrahujemo neupitnu činjenicu koja nam veli da je u pitanju istinski emotivan a zanatski superioran film, ostalo bi nam značajno a jednostavno uverenje da ovo ostvarenje sa lakoćom funkcioniše i kao izrazito znakovit pokazni primer kako bi trebalo da izgleda i šta bi to unutar korpusa suštinski važnih komponenata i aspekata trebalo da ponudi savremeni dugometražni dokumentarni film sa ovdašnjih i/ili obližnjih adresa.

Bez vidnog uplitanja, bez upadljivije akrobatike, Žilnik (i) u ovom svom ostvarenju trijumfuje na svim značajnim planovima, jer Destinacija_Srbistan funkcioniše i kao društveno angažovani (preciznije, društveno polemički) film i kao  izvanredno uspela i promućurna studija karaktera, kako i doliči, u komplikovanim i intrigantnim okolnostima.

033

Žilnik ovde otvoreno polemiše sa uzrocima i dalekosežnim posledicama imigrantskog cunamija, tog pitanja sa podosta implikacija i najpolivalentnijeg političkog, društvenog, a možda i ideološkog pitanja (evropske, pa i planetarne) sadašnjice. Želimir Žilnik nanovo postiže izrazito pipavu ravnotežu između  značajnog i zanimljivog, te u svom filmu progovara o humanosti, etičnosti, zdravoj polemičnosti, empatiji, humoru… I ponovo mora bezrezervno biti istaknuto da autor sve to postiže ni jednog trena ne ugrožavajući i ne žrtvujući filmičnost vlastitog autorskog čeda.

Tako Destinacija_Srbistan celim svojim tokom očitava energičnost, vitalnost, šarm i zaumnost kako svog ključnog autora, tako i sagovornika i slučajnih junaka koje je on u ovom svom delu okupio. Destinacija_Serbistan uznosi i nagoni na razmišljanje – kako stavom koji autor ovde decidno zastupa, tako i implicitno navedenim i diskretno a krajnje mudro sugerisanim.

Premda Žilnik i ovde istrajava na beskompromisnom verizmu (uz tek poneku vidljivu manipulaciju u tkivu narativa), ovo njegovo ostvarenje (poput, recimo, Stare škole kapitalizma, da se zadržimo samo na skorijim stavkama unutar njegovog bogatog autorskog opusa) ostavlja utisak izvanredne i nadahnute intelektualističke igre, koja pred gledaoce stiže u savršenom skladu sa čovekoljubljem bez zadrške.

 

Zoran Janković

http://www.fcs.rs/kritika-destinacija_serbistan-dokumentarni-film-2015/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

clear formSubmit