9

Od Damaska i Sirije do bezbednog života i slobode u Evropskoj uniji treba preći oko 2,5 hiljade kilometara krećući se najčešće noću, bez važećih dokumenata, prijatelja i pomoći. Sa tim bremenom većina izbeglica iz Sirije, ali i drugih ratom zahvaćenih područja kreću na put kako bi zatražili azil u nekoj od zemalja Evropske unije.

Bežeći od zločina i ratnih dejstava, oko 80 hiljada sirijskih izbeglica do sada je tražilo zvaničnu zaštitu i azil u zemljama EU, što čini samo 3% od ukupnog broja ljudi koji su u poslednje tri godine napustili Siriju. Prema podacima Evropskog saveta za izbeglice i migracije (ECRE), realne su procene da će do kraja 2014. godine broj izbeglica iz te zemlje dostići 4 miliona. Procene nevladinog sektora, ali i UNHCR-a su da tek jedna trećina azilantske populacije podnese zahtev za azil u Srbiji, kako bi izbegli privođenja i sukob sa zakonom u kom bi bili ukoliko ih državni organi otkriju.

Izbeglice u EU najčešće ulaze preko Grčke i Italije, ali se zbog dužine puta veliki broj njih odlučuje za rutu koja vodi preko Srbije i granice sa Mađarskom ili Hrvatskom. Svakodnevnu neizvesnost koju nosi putovanje uz pomoć krijumčara dodatno otežava činjenica da zbog nedostatka dokumenata ti ljudi rizikuju da budu uhapšeni nakon ilegalnog prelaska granice, ali i na bilo kom drugom mestu ukoliko budu otkriveni, a na kom su odlučili da se zaustave radi prenoćišta, odmora i prikupljanja snage za preostali put. Jedno od privremenih rešenja koje je mnogima i jedino je otpočinjanje procedure traženja azila u zemlji u kojoj ih policija otkrije.

 

 

Zvanični statistički podaci govore da je broj tražilaca azila u Srbiji sa 77 koliko ih je bilo 2008. godine, već premašio 12 hiljada. Da se situacija pogoršava i da broj zahteva za azil raste govori i činjenica da je u prva tri meseca ove godine azil u Srbiji tražilo oko 2 hiljade ljudi, od čega je najviše izbeglica iz Sirije, Avganistana, Eritreje, Somalije i Sudana. Ukoliko se ovaj rastući trend nastavi, vrlo je moguće da će do septembra dostići cifru od oko 6 hiljada zahteva za azil, što je više prijava nego za celu prošlu godinu kada ih je bilo oko 5 hiljada, upozoravaju iz Centra za pomoć tražiocima azila.

Zakonski okvir i procedura za dobijanje azila u Srbiji nisu se menjali od stupanja na snagu Zakona azilu 1. aprila 2008. godine. Postupci traju dugo, te najveći broj tražilaca azila odustaje od namere da sačeka ishod postupka i do okončanja procedure pokušava da napusti zemlju, ponovo ilegalnim tokovima. Od usvajanja Zakona do sada, status izbeglice u Srbiji dobilo je svega petoro ljudi, podaci su Beogradskog centra za ljudska prava.

Pravo na azil zagarantovano je Ustavom Srbije, a od 2007. godine kada je prvo usvojen Zakon o azilu država je i potpuno preuzela odgovornost za utvrđivanje statusa izbeglih i raseljenih lica koji dolaze sa ratom ugroženih područja širom sveta.

Tražioci azila u Srbiji mogu pronaći bezbedno utočište u nekom od Centara za prihvat pri Komesarijatu za izbeglice koji se nalaze u :

 

 

Izvor:

LogBook:Serbistan

 

“Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Jačanje medijske slobode u Srbiji” koji finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU”.